U Republici Srbiji se, na osnovu Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica (“Sl. glasnik RS”, br. 92/2011) i predmeta opšte upotrebe, kontinuirano obavlja kontrola i prati stanje zdravstvene ispravnosti namirnica. Više detalja na sajtu Privredne Komore Srbije http://www.pks.rs/.
Kontrola higijenske ispravnosti je veoma značajna mera, čijim preduzimanjem treba da se obezbede prehrambeni proizvodi koji odgovaraju higijenskim zahtevima po sadržaju mikroorganizama i parazita, hemijskih i drugih stranih materija. Naravno, prehrambeni proizvodi moraju da imaju i određenu prehrambenu vrednost da bi mogli da zadovolje određene fiziološke potrebe ljudi.
Kontrolu vrši Zavod za zaštitu zdravlja, kao jednu od svojih osnovnih delatnosti, u saradnji sa Republičkom sanitarnom inspekcijom, a u okviru zdravstvenog nadzora nad proizvodnjom i prometom namirnica. Zavod vrši mikrobiološku i hemijsku kontrolu namirnica i predmeta opšte upotrebe domaćeg porekla iz industrije, zanatske proizvodnje i prometa. Kontrola i način uzimanja uzoraka za vršenje analiza životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe radi ispitivanja zdravstvene ispravnosti vrši se na način i pod uslovima koji su određeni Uputstvom propisanim od strane Saveznog ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Ono što je najvažnije u proizvodnji hrane je obaveza svih subjekata da ispoštuju načelo analize rizika i predostrožnosti, kao i načelo zaštite interesa potrošača i transparentnosti. Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) u velikom broju zemalja se izdvojila kao najefikasniji standardizovani pristup pa je kao takva prihvaćena od strane Internacionalne organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i preporučena od strane Svetske trgovinske organizacije (STO).
Još jednom podsećamo da je u zakonodavstvu Republike Srbije primena sistema za osiguranje bezbednosti hrane propisana je 2009. Zakonom o bezbednosti hrane, (Službeni glasnik RS, 41/2009), a na osnovu preporuka (FAO), (SZO) i (STO), kojim se u Srbiji jasno uspostavlja princip „procene opasnosti-rizika” na osnovu kojih se primenjuju adekvatne akcije i meri efikasnost primenjenih mera. Ovaj zakon omogućava, svim subjektima koji se u Srbiji bave proizvodnjom i prometom hrane, da sve mere planiraju u odnosu na potencijalni nivo rizika.
Dok su dobra higijenska praksa (DHP), (kao skup procedura, kojima se upravlja higijenom radne sredine i obezbeđuje osnov za proizvodnju bezbednih prehrambenih proizvoda) i dobra proizvođačka praksa (DPP) (kao skup procedura kojima se upravlja uslovima radne sredine i obezbeđuje osnov za proizvodnju bezbednih prehrambenih proizvoda), primenjive na sve subjekte koji neposredno učestvuju u proizvodnji, prometu i rukovanju hranom, dotle je HACCP specifičan samo za određen pogon ili za jedan proizvod. Zato se prema pozitivnim zakonskim propisima HACCP plan razvija za svaki pogon (proizvod) ponaosob, i zato se ne mogu koristiti u pojedinačnom slučaju HACCP planovi sličnih proizvođača, niti oni koji postoje u literaturi.
Izvor: Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica (Službeni glasnik RS, 92/2011); Zakon o bezbednosti hrane (Službeni glasnik RS, 41/2009); http://www.pks.rs/
Nikola Vuksanović 